Proverbs 9

1Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova; 2Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.

3Posla djevojke svoje, te zove svrh visina gradskih: 4Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:

5Hodite, jedite hljeba mojega, i pijte vina koje sam rastvorila. 6Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.

7Ko uči potsmjevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug. 8Ne karaj potsmjevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te. 9Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednoga, i znaće više.

10Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetijeh stvari razum. 11Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu. 12Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš potsmjevač, sam ćeš tegliti.

13Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna; 14I sjedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim, 15Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:

16Ko je lud? neka se uvrati ovamo. I bezumnome govori: 17Voda je kradena slatka, i hljeb je sakriven ugodan. A on ne zna da su ondje mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njezine.

18